Ja nisam luzerica...ooo naprotiv...

Danas sam razmišljala o svom životu.Odlučila sam napisati knjigu o mom pa i ne tako sretnom životu,bolje rečeno djetinjstvu.Do negdje drugog razreda osnovne škole živjela sam s mamom tatom i sestrom u jednom stančiću u centru grada.Naša obitelj je bila dosta skladna, iako nismo imali puno novca starci su nam koliko toliko uspjevali omogućiti sve što nam treba.Došla sam iz škole sva sretna i ushićene ne znam koji je bio razlog,al znam da sam bila jako sretna.Ušla sam u naš mali dnevni boravak i vidjela neku nepoznatu ženu koja sjedi pored tate,a mama i sestra prekoputa njih.Galama je bila velika.Uplašeno sam ušla unutra.Znam da su mi koljena klecala kao nikada do tada.Mama je već bila natekla od suza,a tata je bio bijesan.E da to je prava riječ za njega.Žile su mu iskočile na vratu koliko je galamio.Kako sam ja bila mala ništa nisam shvatila.Šćućurila sam se pored mame i drhtala.U jednom sam trenutku čula da će se mama i tata rastaviti.Sestra je toliko briznula u plač,a ja sam samo zapitkivala-Što je??Njegova se nova žena samo smješkala.Izgledala je kao vještica,ma kao ona zla maćeha u "Pepeljugi".Tata je na kraju samo rekao da imamo pola sata da se spakiramo i izađemo van iz stana.Otišla sam u svoju sobu,uzela sam par vrečica i spremala sam svoje stvari.Mama i sestra su još samo mene čekale.Izašla sam sa svim tim vrečicama,sa svojom školskom torbom i punim rukama svojih najdražih medića.Par ih je ostalo,ali ih je tata samo bacio za mnom i rekao- Kupi to svoje smeće,nemoj mi ništa ostavljat.Padala je kiša i strašno grmilo.Izašle smo iz zgrade.Bez krova nad glavom,bez mog toplog kreveta,bez ičega.Šetale smo s punim rukama stvari.Imale smo puno stvari, al zapravo nismo imale ništa.Ispred nas se pojavila jedna žena i pitala nas treba li nam pomoć.Mama je jedva izgovorila par riječi.Gospođa nas je odvela u jednu napuštenu kućicu.U dvorištu je bio bunar i poljski wc.Ušle smo unutra.Imale smo tri sobice,dva kreveta,jedno malo ogledalo,stol, dvije stolice i umivaonik.Svoje sam stvari poslagala na krevet kao što su mi bile u stanu.Nismo se mogle priviknuti na takav život,ali mama je rekla -Tako je Bog htjeo.U školi na početku nisu znali kako ja živim,ali su ubrzo saznali.Svi su me ismijavali kao da sam zadnje ruglo na svijetu.Sve sam to držala u sebi.Uvijek kad sam došla kući plakala sa kao kišna godina.Mama je radila svakakve poslove samo da bi meni mogla platiti kuhinju,samo da bi meni i sestri mogla kupiti pristojne patikice,majcu i hlače.Nikad se nisam razlikovala od drugih.Jesu oni imali ogromne kuće i stvari s potpisom,ali ja znam da sam uvijek bila pristojno obućena i da sam općenito bila pristojna.Prolazila sam s pet.Nekada je bilo nula,a nekada ne.Sjećam se svoje prve pričesti.Svi su poslije mise otišli u restorane na ručak.Mama,sestra i ja smo otišle kući.Mama nam je ispekla kiflice koje si nismo mogli priuštit često jer nismo imali novac za marmeladu ili nešto drugo.Sestra i ja smo bile najsretnije na svijetu.Sve tri smo pjevale i veselile se bolje nego oni u restoranima.Nakon osmog razreda sam upisala Gimnaziju.Htjela sam ići u Zagreb u srednju,ali naravno nisam mogla.Oduvijek sam željela biti pilot.Zato što sam uvijek htjela vidjeti kako je gore i kako je to biti iznad svih.Kada sam bila treći razred srednje škole sestra mi se udala za nekog bogatijeg dečka koji ju je prihvatio takva kakva je i njih dvoje su otišli živjeti u London.Mamina je tuga bila još veća jer je znala da ja uskoro moram na fakultet.Znala je da će ostat sama,ali je isto tako znala da ću ja biti uz nju kad god me bude trebala.Završila sam četvrti razred bez polaganjja mature jer sam bila odlična.Mama je bila jakoo ponosna.Ubrzo sam morala krenuti na fakultet. Mama mi je kupila kartu za Zagreb i dala mi je novac da mogu preživit dok ona još ne zaradi.Upala sam u dom da ne moram plaćati.Upoznala sam puno ljudi koji su mi pomagali i kojima se neizmjerno zahvalna.Kako mi mama nije mogla slati dovoljno novca,a i bila je sve starija da radi ja sam uz fakultet radila u jednom kafiću.Plaća nije bila velika,ali je meni bila dovoljna.Bilo je preteških trenutaka,ali sam se ja uvijek izvukla.Jednu godinu nisam bila kod kuće.Sjećam se bio je dvanajsti mjesec.Sjedila sam u stanu i učila.Zazvonio mi je telefon.Na drugoj strani bila je doktorica iz bolnice u Vinkovcima.Rekla mi je da je mama strašno jako bolesna i da je pitanje dana kada će umrijeti.Još mi je rekla da ako ju mislim vidjeti da se požurim jer joj nije ostalo puno.Pokopila sam slušalicu uzela sam svoje role i jedan ruksak.Krenula sam put Vinkovaca.Dvanajsti mjesec ja u rolama idem u Vinkovce,ma to mi nije bilo važno.Važna mi je bila moja mama.Jedina osoba koja mi je ostala u životu.Doksam došla do Osijeka mislila sam da ću umrijeti od hladnoće,ali me sama pomisao na mamu ugrijala.Ubrzo mi se iza leđa pojavio neki auto.Gospodin me upitao kamo ću i da li mi treba prijevoz.Prihvatila sam i gospodin meodvezao ravno pred bolnicu u Vinkovce.Uletila sam u bolnicu i tražila svoju najdražu osobu.Kada sam ju vidjela kako premorena od svega leži u krevetu i kako me gleda svojim velikim smeđim očima toliko sam ju snažno zagrlila nakon godinu dana.Niz lice su i njoj i meni potekle suze.Samo mi je rekla svima sve oprosti i volim te.U tom se trenutnu čuo onaj strašan zvuk i na ekrančuću se pojavila ravna crta.Moja je mama umrla.Moja najdraža osoba,moje jedino u životu.Mama mi je bila sve.Osjećala sam kao da je nestalo pola mene,kao da je dio moga tijela umrlo,kao da je cijeli svijet stao.Idući je dan sve bilo spremno za pogreb.Na pogrebu smo bili samo svećenik i ja.Taj dan nitko nije bio ni svjestan kako je jedna velika osoba umrla jedna velika žena.U Zagreb sam se vratila busom.Svoju mamu nikad neću prebolit i nikada je neću zaboravit.Svoj sam fakultet ubrzo završila i postala sam najmlađa pilotkinja.Bila sam presretna.
Sigurno se svi pitate što se dogodilo s mojim tatom i sestrom.Tatu je ona žena ostavila i on je sada jedan od najvećih alkoholičara i propalica.Sestra se još dva puta udala.Sve u svemu meni je sada najbolje,a za to mogu samo zahvaliti mojoj mami.Udala sam se za jednog pilota i trenutno čekamo malu bebu.Zvat će se po mojoj mami Katrin.Napokon sam sretna.
Jednom ću možda ponovno nešto napisati ili možda dodati nastavak ovomu.Trenutno ne mogu jer čekam svoj let za južnu Ameriku.E da...tko bi rekao da ću i ja jednom letiti preko oceana.

p.s.Ovo je izmišljeno.Nisam duuuugo pisala pa et da i ja nešto napišem....=)

Sve je počelo u petak.Idemo Daniela,Vlatka i ja na (ne)normalni tribute to Balašević.Odmah na početku je bilo odlično.Pjevali smo,plesali,pili sok....heh..Po Danielu je stari došao nešta rano pa je ona otišla,a Vlatka i ja smo opet zadnje ostale.Pjesme koje su svirali bile su divne,bilo je i veselih i tužnih,polutužnih i poluveseli,za svakoga po nešto.Mkc je bio dobro popunjen,dosta je ljudi došlo.Kad je sve završilo svi su htjeli još,ali kako su se već par puta vraćali na scenu taj puta nisu i sve je završilo.Nama je ostalo još soka,ja nešta nisam mogla pa sam odnjela do piplova iz RK,a kad im odneseš soko to se normalno ne odbija.Pijucka Vlatka svoje i pričamo mi kako još od nikog nismo dobile palice.Kažem ja njoj odo ja pitat onog lika što je svirao sintisajzer.Dođem ja nak sa smješkom nešta pito on vamo-tamo i pitam ja njega jel bi mogle mi dobit palice??Reče on sačekaj da pitam bubnjara.Čekam,čekam.Stiže on od bubnjjera i prenosi mi šta je onaj reko.Ima samo jedan par palica,a mora svirat još u subotu i nedjelju,a postoji i mogućnost da puknu.Nisam bila baš sretna,a ni Vlatka al nema veze.E da,zaboravih reći da je Bane svirao harmoniku i da je Vltka ijelo vrijeme blejala u njega u nadi da će ga upoznat iako joj nije bilo ni na kraj pameti da će se to dogodit.Prvo kad joj je Daniela rekla vid onog lika baš je simpatičan,a Vlatka nak sam pogleda i ništa.Odjednom se ona okrenila i nak osmjeh od uha do uha kao pa je simpatičan je.E de da ja nastavim tamo di sam stala.Vratim se ja kod Vlatke i kažem joj da njemu trebaju vamo-tamo.Sjednemo mi još malo kad stiže taj Petar što svira sintisajzer.Odemo do njega upoznamo se kaže on kao dobro je da ste došle nešta nemam društva.Pričali smo malo kak je njemu tak stalno svirat i nikad nisi kod kuće,a još studira i uglavnom šta on radi.Onda smo mi njemu pričale i tak.Pričamo,pričamo,a ono stiži Bane i Srđan.Vlatka sretna kao ništa ja sretna zbog nje.E izlupala si me od sreće po koljenu ko nikad u životu,al oprošteno ti je.Ispričam ja Petru kak se Vlatki sviđa Bane,malo smo ih zajebavali pjevušili ono Nikad kao Bane.....Pristigao je i pjevač Nenad malo s njim čavrljali zezali se i kad smo skužile da je već vrijeme da krenemo krenuli mi.Teško nam je palo al šta se mora teško je.Pozdravimo se mi sa dečkima i izađemo.Vlatka je htjela toliko zagrlit Baneta,a ja sam joj rekla samo jednom se živi...uletila je u Mkc došla o njejga i zagrila ga.Mi smo se tamo smijali i govrili nitko kao Bane.Kući smo otišle pjevajući.DO šest sati ujutro nisam mogla spavat,a n znam zašto...?!Oko deste ujutro sam poslala Vlatki poruku ne znam ni ja šta...nešta u polusnu...Zpve Vlatka ajmo na kavu u okac....ajd ajd...idemo...sjedimo mi u Okcu i razmišljamo kako bi mogle u Osijek...al same smo znale da je to nemoguće...ispaljivale smo kak bi mogle pobjeć,a znamo i same da to nikad nebi naprvaile.Jedna drugoj govorimo misli,misli,misli....Iz okca smo otišle sjesti na onu klupu ko Dm-a...Sjedimo mislimo mislimo....Kaže ona ajmo do mog tate na teniske terene da ga pitamo...odemo mi do Vlade(živio)...prvo smo ga morale čekat al dočekale smo....pita ona njega...kaže on možeš..al moramo pitat mamu i nazvat tetu Vesnu(ovim joj se putem zahvaljujemo Vlatka i ja za sve...iako ću na kraju još sve detaljno)Vlatka j mislila da joj mama neće pristat,ali na sreću pristala je...teta Vesna se toliko smijala ali i ona je rekla da može....na red je došla moja mama.To je bilo dosta teško.Od teniskih terena do moje kuće molile smo Boga da nam pomogne i da ona samo kaže DA.Dolazimo u moje dvorište ja nju zovem,prvo joj se ispričavam što sam predhodnu večer jako dugo ostala i onda ju upitasmo.Mama je ko iz topa rekla nema pojma.Nisam ju više ništa htjela pitat nego smo otišle ponovno na teniske.Meni samo što suze ne krenu,ali još uvijek smo se nadale.Sjele smo u auto tate Vlade i otišle opet do moje kuće.Pozitivno smo razmišljale.Ponovno sve iz početka zovem ju zovem..izlazi van skupa sa tatom...nešta su se rukovali vamo-tamo i onda je krenuo moj monolog...neš ja nabrbljala Vladek skupa sa mnom...i moji dragi mama i tata rekoše AJD AJD....idi...jupiiiiiiiiiiiiiiii...Toliko smo se derale i skakale kao nikada.Užurbano sam spremila torbu i otišla do do Dm-a.Izlazim ja sva sretna,a ono meni u susret idu Bane i Srđan.Oni nak aloo...ja eeej...Pozdravili se mi.Malo komentirali kako je grad mal i kak je super što smo se sreli.Nisam se mogla suzdržat,a da im ne kažem da ćemo doći u Osijek.Kad sam im rekla nisu mogli vjerovat.Još smo nešta pričali,i ubrzo se razišli.Otišla sam po Vlatku i nas dvije skupa na kolodvor.Letile smo na kolodvor.Vozile smo se mrtva 3 sata.Blaga katastrofa.Stigle smo u Osijek.Izletile smo iz autobusa i brzo otišle do nekog music shopa.Ulazimo mi,a on će nama NE RADIMO VIŠE.aaaaaaaaa....Malo smo se odaljile od tog shopa,al smo se odmah vratile i lijepo zamolile da nam daju palice i trzalice.Smilovali su nam se dečki i uspjeli smo kupit.Dok smo kupovali jednom je popustio ispušni ventil pa nas je upozorio da se malo odaljimo.Brzim tempom krenule smo na stadion.Na utakmicu Osijek-Slaven Belupo(1:0).Nas dvije prvi put na tom stadionu same.Dođemo na prvi ulaz pitamo jel možemo kupit karte??Reče sekjuriti da je upravo ošla ta što prodaje karte.Uputi on nas u upravu,a mi pojma nemamo di je to.Dođemo do drugog on nas uputi na suprotnu stranu stadiona.Dođemo na suprotnu stranu i pustiše oni nas,a da nismo morale ni platit.Nas dvije ko prave šalove Kohorta-Osijek...a oni nama mamu jebu.Pogledamo,a oni ima šalove Slaven Belupo.Bježi s te tribine.Dođemo do četvrtog sekjuritija.Pitali su nas kao:-Jesmo mi najbolji ovdje??Mi nak:-Jeste!!A oni:Upadajte onda!Ali mi nismo ušle jer su nas oni trebali ispipat,a mi ženske.Vlatka im je rekla da ima skalpel pa da ne zna gdje će s njjim.Kažu oni samo ga dobro sakri.Krenula ona sakrivat,a ja već ušla na peti ulaz.U trenutku skrivanja skalpel se raspao,pa je Vlatka odlučila reći da ima skalpel.Počeli su pričat kako može dobit kaznu od 500 kuna plus još tam neke stvari.Za to je vrijeme ona mutava ženska pregledavala.Prevrnila mi je cijelu torbua,a tamo bile stvari i ulošci i sve ženske potrepštine.Oni muški gledaju kao da imam ne znam ti ni ja šta.Vlatku je također prevrnila,ispod kape,šal je morala odmotat.I tak ta sranja.Blago rečeno osjećale smo se kao najveći huligani.Bile smo sumnjive zato što imamo skalpel i torbe.Idući put nosimo motornu pilu.Prvo poluvrijeme je bilo malo dosadno,ali oke.Mogli su se ćuti zanimljivi komentari tak da je bilo ok.U drugom poluvremenu je Osijek zabio gol.Atmosfera je bila olična.Sve 5.Uputile smo se malo neš pojest u mek donalds.N putu do tete Vesne srele smo Tomislava(sin tete Vesne,Vlatkin bratić..heh).I s njim skupa otišle kući.Teta Vesna nas je lijepo ugostila.Prvu smo večer Vlatka i ja pričale dosta dugo.Nije bitno o čemu.Možda netko i zna.U nedjelju smo cijeli dan funjale,našle smo se i s Ivonom koja je bila kod sestre.Ivona je po običaju opet kasnila,ali nije važno,važno je da se pojavila.Oko pola sedam smo otišle na misu već pomalo umorne.Vratile smo se spremile i jele.Jupi.Krećemo.Do mini teatra smo došle autom(hvala Vinku i Ani).Ispred kolodvora smo ostavili auto i krenuli preko onog mosta do MINI TEATRA.Ušle smo unutra kad tamo...jupiiii...nenormalni..oni skupa s nama nisu mogli vjerovat da smo se ponovno svi našli.Sjeli smo na klupu i pričali sa Banetom,Srđanom,Petrom...dolazili su i Nenad i Dragan...često su govorili da ne mogu vjerovat da smo došle,a mi njima da mi ne možemo vjerovat da smo tamo.Pričali su nam kak im je bilo u Križevcima.Na njihovom je licu bio umor.I sami su to rekli.U Križevcima su malo više i popili pa im se to sve pomješalo pa su bili polumrtvi,ali ne i manje zanimljivi.Draganu smo dali palice koje je odmah isprobao na svirci u Osijeku.Nenadu smo dali trzalicu,a on nama u zamjenu svoju trzalicu.Srđanu smo isto dali trzalicu,u zamjenu smo dobili 5 dinara.Hehe.U 11 je počelo.Stale smo u prve redove.Osmijeh je stalno bio na licu.Petar mi je prije svirke rekao da mu je nestalo cigara.Uspjela sam mu užicat pet cigara.Tek toliko da preživi.Bio je sretan ko ništa.Bilo je dosta ljudi.Jednostavno je bilo lijepo,prekrasno,predobro,zakon(sve je to isto).Kad je svirka završila opet smo Petar i ja pričali uglavnom o svirci..ma o svemu.Malo smo još popričale sa Srđanom i Banetom.Odlučile smo krenuti kući.Ne morate nam vjerovat,ali iskreno jedva smo otišle.Povikale smo DEČKI.Svi su se okrenuli pružili smo si ruke,ragan je ponovno zahvalio na palicama,a ja Srđanu na 5 dinara pa smo se još jednom za kraj nasmijali.Iako sa Kristijanom nismo baš nešta komunicirale pružile smo mu ruku koju riječ rekli i otišli.Vlatka je nešta brzo izletila.U nekom kao hodniku sam srela Petra.Pita on kuda ćeš ti ja nak pa idem.Pružili smo si ruku i zagrlili se(prijateljski)rekli si još koju riječ i otišli.Bila sam i sretna i tužna.Vlatka nije mogla doći sebi kao ni ja.Nismo mogle vjerovat da je sve gotovo.Rekli su da će nam javit kad budu negdje u blizini.Postoji mogućnost da se opet vidimo,a postoji mogućnost da se više nikada ne vidimo.Ostali smo u kontaktu,ali tek je prošao jedan dan.Znam da će se sve to jednom zaboravit,ali isto tako n želim da se zaboravi.Moža su oni nas već zaboravili...ali znamo mi koji nisu.Dečki su simpatični.Svaki na svoj način.Hehe.Stavit ću vam njihove slike koje smo u Osijeku slikali.Ima svakakvih poza.
Krenimo...
BANE je tamo najmlađi.Inače se zove Branislav.Ne voli svoje ime jer kako kaže trba sto godina da se izgovori.Svira harmoniku.Jučer je bio najumorniji,a najmanjje je svirao(ili možda ne).Ima jako lijep osmjeh.Vlatka ga simpatizira.A kako neće??Zanimljiv čovjek.Ma duša.





Srđan(Srki)Kolko sam ga mogla skužit...hmm...voli se družit.Dosta često zna pita jel sve u redu.Jel nam treba šta.Prema nama kao stariji brat.Bar dok smo bile u Osijeku.Svira električnu gitaru.Iako svira prstima mi smo mu kupile trzalicu iz fore.Nije baš neka bila čvrsta što smo mu rekle,ali on je rekao da nije bitno kakva je nego da je bitna namjera.Tako nešta čini mi se.Za uspomenu nam je dao 5 dinara.Vrlo fotogeničan.Ma isto duša.




Petar...hmm...hmm..on nije niti jedanput prošao,a da se nije javio ili nešta pitao.Uvijek ili uhvati za ruku ili pita jel uživate,uvijek uvijek uvijek...Svira sintisajzer.Svira sa još dosta bendova.Tako da nikada nema slobodnog vremena.Ne može bez cigara.Jako simpatičanLadovina od čovjeka..Divan dečko.Ne mogu pisat o njemu.




Nenad..s njim smo malo pričale..za njega ne mogu ništa posebno napisat.Rekao nam je da je svoju prvu svirku imao u svojoj dnevnoj sobi.I bilo je 15 ljudi.Balaševićeve pjesme svira zato što ih sve zna napamet i onda je odlučio da bi tako mogao.Svi su se nekako našli.I tak..heh..vokal i svira gitaru...




Dragan...s njim smo sam nešta malo pričale u Osijeku...3-4 puta se zahvalio za palice..ima sina malog...Jovan se zove...Dragana zovu tata bubnjar...zato što je jedini tata u bandu...Svira bubnjeve..




Kristijan..svira saksofon...profesionalni svirač...s njim smo isto u Osijeku malo pričale...malo malo...al bar se da uslikat....jupiii...stalno se muva vamo-tamo...možda je ok...al nismo ga uspjeli skontat...heh..




Mia violina.....pojma nemam nju...sam je bila došla i malo nešta popričala...o tome kak zna da smo bile u Županjji i tak...heh...čini se ok...al nismo uspjeli baš komunicirat...





Bilo je nezaboravno....
O daj okreni,taj ringišpil u mojoj glavi...to ne zna nitko samo ti.Bez tebe drveni konjići tužno stoje.



ODLAZI CIRKUS IZ NAŠEG MALOG GRADA....
LAKU NOĆ DAME I GOSPODO ETO I OVA PREDSTAVA JE ZAVRŠENA,NADAM SE DA STE UŽIVALI,NADAM SE DA ĆEMO SE JOŠ VIDJETI U NEKOM DRUGOM GRADU,NA NEKOJ DRUGOJ PREDSTAVI,U NEKOM DRUGOM CIRKUSU....

Dobri prijatelji....

Jako je lijepo imati prijatelja.To naravno svi znaju,ja se barem nadam.Tako i ja imam jednog najboljeg prijatelja,ma nije mi samo prijatelj,ko brat mi je.Bilo je to na početku devetog mjeseca.Kad pomislim kako sam ustvari stupila u kontak s njim,nije mi baš sve jasno,ali nema veze.Na početku sve se činilo kao ono bezazleno dopisivanje,tj.skraćivanje vremena.Polako smo se dopisivali,iakoga nisam znala baš onako kako treba,onako pravo s vremenom smo se upoznali kako spada.Na početku nisam mogla vjerovat da postoji tako dobra osoba,tako neiskvarena,ma po meni bez mane.Sama znam da nitko nije bez mane i da i on ima mana,ali ja mu ne mogu pronaći tu manu.Mislila sam da će netko od 19 godina kad čuje da ja imam 14 reći-Daj klinjjo odrasti pa se javi.On to na moju sreću nije učinio.Iz te jedne geste sam shvatila da nije glup i da je skroz ok.Kad se samo sjetim koliko mi je dao savjeta,koliko puta mi je pomogao,koliko je puta našao vremena da mene posluša,koliko je toga za mene učinio,a da nije ni svjestan.U tom sam kratkom vremenu stekla toliko povjerenja u njega da si to nikada nisam mogla zamislit.On mi je pomogao da razmišljam zrelije i da shvatim da oni koji imaju 14 nisu glupi kao što većina misli.Nikada u životu nisam imala toliko povjerenja u neku mušku osobu kao u njega.Najvažnije je to da ga mogu sve pitat i da će me on uvijek a ma baš uvijek poslušat.Kad je njemu loše i meni je iako ja uvijek pokušam da mu bude bolje.I dobra je ona naša BIT ĆE BOLJE ili U ŽIVOTU NEMA MJESTA ZA TUŽNE TRENUTKE,NEGO SAMO ZA SRETNE.To sam ja tako malo sredila.Želim da mu u životu bude najljepše što je moguće da nekom bude jer je to stvarno zaslužio.Ne želim da ga netko povrijedi ni jednom riječi ni jednom gestom.Noge ću mu skratit tko god da to napravi.Ivane ovaj post si zaslužio.Znam da ti se postom ne mogu odužit za sve što si dosad napravio za mene,ali to je samo jedna sitnica.Želim da još duuuuuuugo budemo prijatelji,iako znam da će bit tako.Ajd,ajd sestro ljubim te.

kad nema velike ljubavi dovoljna je i mala....

Uskoro će godinu dana.Godinu dana uzaludnog čekanja.Iako nije bilo čekanje,jer sam se pomirila s tim da od toga nema ništa,iako nisam pokušavala,a nisam ni htjela pokušavati.Možda sam trebala,ali patile su me neke druge stvari koje za sad mislim da su totalno glupe i znam da sada to nebi bilo tako.Puno ljudi je nešto obećavalo.Svi su govorili ma sredit ćemo mi to,a ja kao neko malo dijete kojemu kad kažeš kupit ću ti auto povjeruje u to,tako sam i ja vjerovala da će mi oni pomoć.Znam da nisam trebala tako misliti,ali dobro.Jedna osoba koja se pravila da je kao dobra sa mnom i da će nešta sredit,a tako se pravi i danas.Danas mi isto govori kao šta ima s njim??,a jako dobro zna da nema ništa.Onda mi priča sa onim ciničnim smiješkom kak je on njoj poslo poruku,kako je ona njega poljubila.ne važne stvari ali eto..blabla...Tako ja nekad prevrtim cijelu tu godinu u glavi.Bila je to godina uzaludnog čekanja.Meni nije žao,a šta ću događa se.Iako je to bila prva osoba koja mi se stvarno sviđala i koja mi je stalno bila u glavi.Kako sam već rekla nije mi žao,zato što nemam pravo to reći.On meni nije nikada ništa rekao,nije me povrijedio,a nije me ni znao.Tako da nemam razloga ni reći sve ovo.Jesmo se mi na početku dopisivali,ali ja nemam pojma zašto smo se mi prestali dopisivat,ali znam da bi sada bilo drugačije.Nikada nije kasno,a možda zapravo ovaj puta jeste.Bilo je i glupih situacija zbog kojih sam ja nekada morala plakat.Oni koji me znaju,znaju šta je to bilo pa sam ja plakala i znaju da sam sigurno imala dobar razlog. Ta je godina prošla kao munja.Bez obzira na sve ja sam ostala ista.Sretna kao i uvijek.Nije on jedini na svijetu,iako se nekada činilo da je.Sve je krenulo iz početka,njemu želim svu sreću,a sebi isto...hehehe...Možda jednom bude došao i taj dan kada ćemo se on i ja upoznati.Do tada će on uživati u Osijeku,a ja ovdje.

Divne godine

Zagrli me sad
Na kraju našeg sna i nemoj plakati
Tko zna
Možda je ljubav samo zaspala
Možda nas opet negdje sačeka

Kad vrijeme jednom lica nabora
Kad mladost prođe sve što je morala
Tko zna
Možda se sretnemo opet

Želim ti sve sve najbolje
Bilo je lijepo biti tu
Kraj tebe i s tobom dijelit snove
Dobri moj anđele
Ostaj mi zbogom ne daj se
I hvala ti za sve divne godine.

p.s.iako ova pjesma možda nije prikladna....nema veze...draga mi je...naša tamburica....eto uzivajte...ajd ajd...

....možda šutnja je zlato...možda...

Dosta često pričamo kolko smo nezahvalni....al stvarno jesmo....u nekim trenucima smo svjesni kolko nam je dobro....a onda čim nešta ne dobijemo....odma smo ljuti...i ne možemo vjerovat kak naši dragi roditelji mogu nama reći ne...kada se malo priberemo skužimo da nam previše toga dopuštaju...a mi bi još još još još.....ovih zanjih dana mi stalno nekuda idemo...i onda pitam za nešta bezveze oni kažu ne....a ne mogu ni zamislit kolko su neke stvari koje su mi oni dopustili previše...i koliko je ta velika stvar velika...i kolko u tu veliku stvar stane onih malih....a nama je predobro...u tim tenucima nikada ne pomislim da je nekom zilijardu puta gore....a mi tražimo nekada i nemoguće a mislimo da je moguće...kad smo bili na duhovnim obnovama u Đakovu....jako smo cijenili ono što imamo....npr...kada je doručak....ručak ili večera....ništa se nije smjelo bacit....sve što si uzeo morao si pojest....uvijek bi nas sestre upozorile na one koji nemaju šta jest....a puno puta se toga ni ne sjetimo...ma nikada...u Đakovu nam je bilo dobro...odlično...na početku sjedili mi u jednoj prostoriji...kao dnevni boravak....nas onak dosta cura....cure iz Belišća su malo kasniel pa su onda došle...njih tri....jedna od njih je i Tonka...totalno drugačija od nas....lice joj je bilo dosta prekriveno kosom...imala je pricing u nosu...tetovaža na nozi...s tim nam se poslije pohvalila...došla je onako...u taj samostan...nije samostan...nego kuća al ono kao samostan,,,kuća Duhovnih obnova....majca do pupka...malo veći dekolte na majci....i tako pred te sestre...svi smo je skoro onako sa gađnjem pogledali...sestra je pitala da li ima netko da puši...javila se jedna...al je možda njioh tri četiri otišlo dolje zapalit....pohvalila se kako ima dečka od 28 godina...oženjen je....i kako ona puši travu...stari joj je neki izbacivač na folk koncertima...na koje i ona ide....i onda je razmišljam jel ona laže...možda samo želi privući pažnju...nije mi bilo jasno...ali bojim se da je to sve istina...i ne mogu sebi doć da netko sa 14 godina može sve to radit...nešta od onog dvoje...tetovaže i prcinga je napravila sam 12 godina...al ne znam šta...onda si zamišljam kako ona živi...kakvi su njeni roditelji...kakav je taj lika što je njjen dečko...koliko njegova djeca imaju godina...a mi smo još djeca....i toliko toga..nije mi jasno...i na neki način mislim da smo mi super uzorna djecaa...i da smo oke...i da nemamo mane kad pogledam nju...ako je to sve istina...ona je sa 14 godina uništena...i nitko nema pravo osuđivat nekog drugog....ona si je sama kriva....možda su neki drugi...mooožda....ali starci ne mogu utjecat na nas...ona može pušit travu i prije i poslje škole...može se viđat s tim likom isto tako...sve to može radit i da starci pokušaju utjecat na nju...i onda gledam kakav je taj lik što je s njom....on mora bit neka poremećena osoba....jer sam duboko uvjerena da se tu ne radi o ljubavi između njih dvoje...ona je djete a on odrastao muškarac....i tam di sam za njega napisala da je dečko...čitaj muškarac...radili smo dosta tema u kojima se ona mogla pronaći...ja mislim da bi ja izletila iz te sobe...da to nebi mogla slušat....al njena je to stvar...valjda joj je to normalno.nadam se da će se ona jednog dana sredit i da će sve bit oke....

p.s.ovo sam morala napisat....meni je to užasno...i morala sam to napisat...ako je ta njena priča istinita...onda ne znam...a ako nije....onda super....eto...ljudi moji budite pozdravljeni...

sve je prolazno....

Hrvatska je ipak druga na europskom prvenstvu....razocaranje je u prvim minutama bilo ogromno....ne zbog toga sto smo izgubili...ma i zbog toga je...ali najvise zbog nepravde....sudci su najvece pedercine koje su bile u toj dvorani....dobili smo par iskljucenja...koja uopce nisu trebala biti...ali ta dva gospodina su nam sve srusili....iako je i gospodin cervar ucinio svoje....puno je ucinio da bi reprezentaciju doveo do finala...ali u finalu je zasro....i svi su lagano zaboravili sto je sve napravio...svatko bi poludio....ali onako nije trebalo bit....tako se nebi trebo ponasat trener jedne tako velike reprezentacije...u onim njegovim izjavama....ja sve sto radim...radim za Hrvatsku...ili....tko vrijeđa Hrvatsku vrijeđa mene....ili tak te neke gluposti...ne znam jel bilo tocno tako...ali tako nekako....tocno se vidi da je i on sjedio u saboru....nek sjedi on di hoce...ali rukomet i sabor su dvije totalno razlicite stvari....zato cervaru nemoj srat...nego budi ono sto si bio prije....prije sabora....rukometase su svi polako vec zaboravili...dok se nasi nogometasi vuku po novinama...rukometasi su jaci nego nogometasi....nogometasima je samo bitno bit na naslovnici...ne svima ali vecini....kada je Hrvatska usla u finale...na naslovnoj stranici za sport bio je luka modric....sa opet nekim glupostima...a nasi su rukometasi dobili neki svoj clanak...ali se jakoo vidi kolko ih se malo cjeni....stvarno sramota....nadam se da ce to jednom biti bolje....nadam se....nadam....

p.s.imam novi dizajn...hehehe...malo sam opet mjenjala...budem pisala uskoro o necem drugom...ali moram ja pisat o rukometasima...ajdee uzivajte...

hej hej pakleni u boooooj...nek svi drhte kada krene stroj....hej hej pakleni u glas naša srca kucaju za vas...

weeeeeeeee.......idemo u polufinale...nemate vi pojma kolko sam ja sretna...pa nikad u zivotu nisam bila ovoliko sretna...kolko muke kolko svega...i napokon...polufinale je izboreno...u ovim odlucujucim utakmicama pokazali smo se kao dobra momcad...moglo je biti i bolje...npr.protiv danske...bas 10 razlike nije trebalo biti....to je bilo previse...da smo iszgubili 2-3- razlike ajd neka...ali 10...nema veze...to cemo sve zaboraviti...idemo naprijed...sa crnogorcima je prvo poluvrijeme bilo onako...solidno...ali zato smo ih u drugom dotukli...i pobijedili sa osam razlike...i danas sa norveškom...ovako se u zivotu nisam nazivcirala kao danas...grlo mi je oslo totalno...mama me isterala iz sobe nije me mogla vise slusat...ali neka...oprostila mi je to...dakle idemo u polufinale...protiv predobrih francuza...hmmm...ma mi mozemo unistit sve..i znam da hocemo...ma nije bitno koji smo...vazno je da smo mi njima pokazali sta smo mi...iako nas podcjenjuju..nema veze...iako ni sama ja nisam vjerovala u malog horvata...pokazao je da je dobar...i da moze igrat za reprezentaciju....najmanje je metlicic pokazao...kao kapetan bi trebao puno vise uciniti...ali bit ce bolje...ima jos vremena da se pokaze...alilovic je jako dobar...a i somic...zato jerkovicu mici se s gola....al et ak bas moras budi...e zelim da ovo sve bude ovako...da sam budu slozni kakvi i jesu...a i mali i manji...zapnite u polufinalu....zivili....jos cu ja pisat o rukometasima...e da županja:slavonski brod....izgubili su 35:32...nisam sigurna....ajd uzivajte...eo vam video...

lalallalalallalalala....nanannanananna....tatatattatata...

i sad sam sjela da napisem post...i napisat cu ga..bez smetnjji molim...i da..pocinje skola...jos malo..za 3 dana...ovo je posljednji vikend uzivancije...POSLJEDNJI...mislim posljednjji tijekom zimskoh praznika u ovoj godini...valjda,,,svi idu nekud na skijanjje...nes se konjiraju...vamo tamo...a oni koji ne idu na skijanje..klizu se po centru..i spustaju se sa naseg nasipa...i takoOoO...a nema veze,,dobro je nama i ovako...sad kad pocme skola...krece se laganini...jer u četvrtak pocinje europsko rukometno prvenstvo...pa to se mora gledat...obavezno...hmm...bez džombe...zrnić nesta oce nece...iako čupić nije trebao igrat...dobio je poziv da igra za reprezentaciju pa je tako ostao u poreču na pripremama...neka neka...treba nam....iako nemamo bas neka krila...dobro cemo mi proc...znam ja...moramo dobit to zlato...jedino ono nam fali...al i to cemo pokupit...namucit ce se al ce ga dobit...prva utakmica u čet...hrvatska-poljska...u 20:15...po lokalnom vremenu...poljaci nisu bas neka kvalitetna ekipa...al nikad se ne zna...protivnika se nesmje podcjenit...lol...jesam pametna...znaci prvenstvo pocinje....znaci prvenstvo se gleda...znaci nema ucenja...weeeeeeeeeee....zezam se...ajd malo ce se ucit...nas rk-županja...i rk-privlaka..županjja u subotu u pol jedan igra...a privlaka u pol dva..ide se i to gledat...o da da da da....vani je ljepo vrijeme...nesta ujtro zna opicit sunce...pa trebaju suncane naocale..a zimska kapa na glavi...de lol...al dobro...uzivajt jos ova 2-3 dana...nabite suncane naocale...i niko ti nista ne moze,...eo vam jedna sa suncanim...bas su joj dore te suncane...

zimmer frei....

da-da-da-da-da........nova godina....oooo da.....ponedjeljak...ja nes nisam bila kod kuce...pa dosla oko pol sest...a ove moe osle na misu..al matanova nije...mal se ja otusirala...malo tak za novu godinu...i onda isla kod vlatke da mi da nes...lola...pa onda pred crkvu...i onda kod danciii...i malo mi sjedili...pustili mjuzu do daske...i pici...hladno pivo je deralo sam tak...stigla i matanova i onda smo se spremili...dancii mi supkala obrve...zato sto ja to ne znam...defekt...stas...i onda su za vecerom zakljucile da mi je nesta nejednako...ne razumijem se ja u to...pa su mi to popravljale...kad smo se fino nazderali...oko pol jedanajst smo krenile u zivot...loooooool....bili smo na poligonu...na pocetku nije bilo nesta...bilo dosadno...a vino je bilo fuj...bar meni...pa ga tako nismo ni pili...ja i spaja smo glumile hitnu pomoc...neki se malo napio...malo vise...pa da mu pomognemo...a bilo nam ga zao...pa et...ponoc nismo docekale skupa...falila nam je vlatka...al smo ispravile i to...poslje ponoci je bilo bolje...svi smo plesali...i tam smo jos sreli ove iz razreda...pa kak nes kad je bilo 20 ljudi...mozda 21....kad smo isli kuci ja i spaja smo se kupale u najubljem snjegu...neka neka...kosa se sledila...sve na nama...al neka....u 3 ujtro smo u piđamama isle van...i mal se tam konjirali...i u 6 na spavanje...svi smo se sretno vratili kuci...u 3 popodne....iako je vlatki ispala puna boca kokte...2 litre......aaaaaaaaaaaaaa......ubit cu te.......al doro...neka smo se mi fino najeli...bila krempita...ooooo da....ivona sve pojela...al slika govori 3333333000000000044444 rijeci.......pa pogledajte......

danciii i jaa...u weselom centru...



...ivona i spa...kao ono...de ajd...lol...



ivona...ja ...spaja...loče...naravno...



vlatka i ivona...kao blazene...



de idi kuci..al zato imam dore patike...



danciii i ivona...opet ova porno...



djeva spaja...



malo po snjegu...spajic-nikolic....=))



nikolic i orsolic...de ajd u snjeg se bacajte,,,



stae ugledala...??



nes se vidi nes ne....lol...=)



ko oce nek ide...al na godinu...



stefino i danielino...dusee...



neko proso...lawl...



spa fali...uvjek neko fali...



a sad sutalo...



nema danciii...



nea meee...



samo se vi djecice valjajte...



isuuseeeeeeee....



massimo...



žuta majca...a patike jos ljepse...



bitno da sutalo jede...



matanova...nesta se tu ukipila...



sta sad ti spa os...??



eo danciii...e sta gledas...koda si vidla...hmmmmmmmm....



matanova...ne moras gledat...ima jos nutele...



spa u kazalistu...gleda šišmiša...operetu...johana štrausa srednjeg.,..



ručica,,,



uglavnom...nista nije ostalo....mislim je...al nije...



kad mrtvi ustanu...



i jedan zagrljaj za kraj....



p.s.bilo nam je do jaaaaaaaaaajaaaaaaaa....
hvala danielinim starcima sto su nas ugostili i trpili...i danielinim komsijama sto su nas trpili...al stari svet stas.....sretno vam svima u godini novoj...puno zajebancije...tolerancije...zdravlja....ljubavi...ma svega...aj živili...

da to su oni,,,,odnosno one,,,i jedan on,,,

nas je 5,,,njih je cetiri,,,on je jedan,,,a zajedno,,,ne moze bolje,,,oni su jedni jedini neponovljivi,,,nju znam oduvjek,,,mislim kak sam upoznala ljude,,,kad sam bila mala nisam ju bas volila,,,nisam se uopce druzila s njom,,,tek u 7 razredu smo se pocele nak gadno druzit,,,stalno smo skupa,,,inace sminkerica,,,iako meni ide na zivce sto se oblaci sto godina,,,al oprostim joj,,,uvjek me poslusa,,,i ja nju,,,najvise komentiramo picose koji prolaze,,,ali sve je to pozitivno,,,i tak nekad ju ne vidim nak malo duze,,,toe jedan dan,,,i fali mi ofc,,,ona je moja druga i nedam ju nikom,,,
svih osam godina skupa u razredu,,,al negi od drugog razreda smo si jakoooooo dobre,,,,nikad se nismo posvađale,,,stalno se salimo,,,nekad ne shvati moju salu,,,al et,,,nadam se da sad shvaca,,,podnosi sve moje promjene raspolozenja,,,kad se izderem na nju kad sam zivcana opet mi oprosti,,,zna da je to sve u afektu,,,i pomirila se s tim da sam zivcana,,,al sta ja mogu,,,uvjek mi pomogne kad mi nesto treba,,,al samo jedno nije bilo tako,,,al ja sve zaboravim,,,uvjek ju poslusam,,,ma najbolje smo druge,,,svugdje idemo skupa,,,
prije se stalno ljutila,,,imali smo jednu svađu,,,koja je osta dugo trajala,,,al je fala bogu zavrsila,,,nismo se znale tak dugo pa smo se zato si posvađale,,,sad se cujemo i vidimo vise nego s mamom i tatom,,,imamo slicno misljenje,,,ona je nas psiholog,,,sve poslusa,,,i sve razumije,,,obozava ic u soping,,,pa idem i ja s njom,,,iako zna da ja to bas ne volim,,,,al kad idem s njom onda je zabavno,,,,jako cjeni iskrenost,,,voli se grlit,,,to vam je dovoljno,,,i jakooooo je osjecajna,,,
sad smo se pocele druzit,,,,ona je ziva ladovina,,,kao i ja,,,kladionica,,,buraz mali,,,hajduk,,,,i nista joj vise ne treba,,,,uvjek tera po svom,,,pravdu uvjek dokaze,,,uvek stane uz tebe,,,,ispaljuje jakooooo puno,,,,mrzi matematiku,,,i fiziku,,,i toe to,,,,jos vam nes napisem o njoj,,,
e taj decko,,,,pravi prijatelj,,,nemos nac takvog ni radarom,,,,uvjek me slusa,,,uvjek da neki savjet,,,uvjek je tu kad ga trebam,,,ma ko brat mi je,,,imam neki osjecaj da se dosta brine za mene,,,al mozda mi se samo cini,,,al ne znam,,,volim ga puno,,,ko prijatelja i ko brata,,i ko tatu,,,ma legenda ziva,,,
iako ja vama ne pokazujem kolko vas volim,,,,volim vas puuuuuuuuuno,,,,najvise,,,,,skupa s mojom rodbinom,,,vi ste mi nabolji prijatelji,,,i nedam vas,,,,nikom nikom,,,pusa velika,,,,

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.